Власина је наше благо

16 decembra, 2014 · Filed under Zelena Patrola

У општини Сурдулица, без сумље, еколошки проблем број један су отпадне воде на Власини. Ако се тамо, колико сутра, не предузму адекватне мере, ако се отпадне воде не прикупе и не пречисте, онда ћемо ускоро имати драматичну ситуацију

Љубитељи природе га добро познају: Раде Василев, председник НВО „Зелена мрежа Пчињског округа“, човек који је целим бићем посвећен природи и који је наш округ прокрстарио и уздуж у попреко, каже да у седам општина југа Србије зна сваки пут, сокак, шуму, ливаду, сваки извор… сваког загађивача посебно.

-Морам признати да се у Сурдулици друкчије гледа на природу и њене драгоцености. То је, наравно, због Власине и њених природних ресурса који су јединствеи у Србији.

ПУСТОШ

Али, због лошег односа појединаца, Сурдулица се не може похвалити својим односом према шумама и шумском благу?

-То је истина, али је на нама, љубитељима природе, да уз помоћ државних институција и локалне власти, заштитимо то благо на земљи. Мислим да за сада у доброј мери успевамо, мада је у неким деловима општине шумама задат опак ударац.

ПРОФИЛ
Породица Василев је из села Плоче, општина Босилеград. Раде је Родјен у Сурдулици 1973. године. По занимању ју аутомеханичар, али је целим бићем посвећен природи. Каже да је свакога дана природи посвећен до 16 часова, а тек после тога од онога од чега живи – својој радионици.
Са пријатељима је 2003. године формирао НВО „Зелена мрежа Пчињског округа“ у којој је данас неколико стотина чланова, пријатеља и заљубљеника у природу. У мрежи је и 80 биолога.

Када ћете да обуздате оне у задрузи „Масурица“? Неки подаци кажу да су њени људи, у неким шумама, направли праву пустош?

-Нисмо им стали на пут, али ћемо ускоро. Напокон су надлежне државне институције схватиле шта неколико последњих година раде у том предузећу које је већ пет година у стечају.

Који је кључни еколошки проблем Сурдулице у овом тренутку?

-У општини Сурдулица, без сумље, еколошки проблем број један су отпадне воде на Власини. Ако се тамо, колико сутра, не предузму адекватне мере, ако се отпадне воде не прикупе и не пречисте, онда ћемо моћи врло скоро да имамо драматичну ситуацију на Власини.

Више пута сте рекли да је човек ових наших простора, свесно или несвесно, све своје капацитете усмерио на уништавање биљног и животињског света?

-То је тачно. Желим међутим да кажем да ми данас правимо велику неправду према животињском свету у природи. Сви они који неплански, да не кажем противзаконито наступају у природи, свакога дана сужавају границу животињског света, чиме се из године у годину рапидно смањује број њихових станишта.

Дивљи коњи са Власинске висоравни су у тој причи?

-Да се разумемо – нигде у Европи данас не постоје дивљи коњи. Власински су из напуштених домаћинстава. Мало је познато да су седамдесетих година, на потезу од Божице до Босилеграда, била три коњарника у којима је боравило близу хиљаду коња. Коњарници су имали и своје чуваре који су бринули о исхрани животиња.

Колико данас, господине Василев, држава брине и природи, о еко средини?

-Ми смо релативно касно, у односу на бројне земље у Европи, започели са бригом о животној средини. Данас смо ту област донекле и прописима регулисали, али се мора признати да нисмо предузели све да сачувамо природу. За оне који су се окомили да је уништавају, казне јесу средство којим се тој појави донекле може стати на пут.