Прошло је 15 година како је осиромашени уранијум разасут по врху брда Пљачковица. Он полако путем подземних вода силази ка Врању. Упркос бројним упозорењима стручњака, нико на то не реагује и не мари. НВО Зелена мрежа Пчињског округа константно указује да Врању прети еколошка катастрофа апокалитичких размера.
– Немарност државе и локалних власти нарочито забрињава. Чак смо доживели да се једна од телевизија с националном фреквенцијом исмејавала с проблемом радиоактивног загађења у Врању, злурадо коментаришући: „Врањанци к’о Јапанци.“ При том су о проблему осиромашеног уранијума разговарали са неуким људима који раде на пијаци. Питање је зашто се са камерама и возилом нису упутили на брдо Пљачковицу пошто је макадамски пут до самог телевизјског предајника који је изградила војска у добром стању. Мислимо да је страх једини разлог – каже Раде Василев, председник Зелене мреже.
Брдо Пљачковица налази се изнад самог Врања и током ратних сукоба 1999. године НАТО авијација тукла је по телевизијском предајнику у неколико наврата, уз употребу муниције с осиромашеним уранијумом. Не постоје прецизни подаци о броју испаљених пројектила на брдо и телевизијски предајник.
– Наши стручњаци су приликом пројекта чишћења 2002. године уклонили свега педесетак пројектила док је остатак (око 1.500 према грубим проценама) остао на терену око телевизијског предајника – истиче Василев.
Ратна возила
Осим локалитета Пљачковица, у Врању је проблематичан и полигон за обуку возача, где је ПУ Врање сместила хаварисана и уништена возила из претходних ратова за која грађани сумњају да су погођена пројектилима с осиромашеним уранијумом.
Канцер хара
Раде Василев згрожен: Спрдали се на телевизији са националном фреквенцијом
Пројекат чишћења контаминираног терена осиромашеним уранијумом предвиђао је уклањање свих пројектила који су се налазили у земљи и прекривање врха брда минералом зеолит који је у стању да за себе веже тешке метале и ублажи хемијско и радиоактивно загађење које прети Врању и околним селима. Налазиште зеолита је на само 20 километара од врха брда Пљачковица.
– Извештај Агенције за животну средину Уједињених нација, која је вршила мерења 2002. године, недвосмислено указује на присутност осиромашеног уранијума око телевизијског предајника на брду Пљачковица. Узети су узорци тла, ваздуха, воде и узорци с лишајева коре дрвета и маховине. Сви узорци имају огромну концентрацију осиромашеног уранијума. У самом извештају је постављено логично питање да ли је телевизијски предајник морао да се гађа муницијом с осиромашеним уранијумом када је познато да се оваквом муницијом дејствује по бункерима и оклопним возилима, којих на брду није било. Ову локацију није ни НАТО особље одредило као место дејства с осиромашеним уранијумом – наводи Василев.
– У последње време је велики број становника града Врања који је оболео од канцера и постоји бојазан да је то директно повезано са загађењем воде и ваздуха на брду Пљачковица. Статистика Центра за јавно здравље града Врања потврђује да је број оболелих сваке године све већи. Ниједна организација, нити државне институције не воде статистику везану за ово подручје – истиче Василев.
Спас у зеолиту
У јавним гласилима су се појављивале вести о испитивању загађености воде с овог подручја осиромашеним уранијумом, али ниједан становник није никада приметио да неко из бунара с овог подручја узима било какве узорке. На вестима је извештавано да је вода у погледу радиоактивности исправна. Према грубој процени, између 10.000 до 15.000 становника користи бунарску воду!
– Један део становника подножја брда Пљачковица је у још горој ситуацији. Њихово водоснабдевање потиче из природних извора који су на удаљености од око 500 метара од самог центра контаминације осиромашеним уранијумом. Из резервоара и извора воду су спровели водоводним цевима до својих кућа и користе је за пиће и свакодневне потребе. Према истраживању, нико и никада није овде прикупио узорке воде – тврди Василев.
Пројекат чишћења брда Пљачковица урадила је војска тек 2003. године. Зрна с осиромашеним уранијумом која су пронашли и танки слој земљишта одвезли су с тог подручја. Локације на које је контаминирана земља одвожена делимично су познате, а околно становништво није обавештено о уранијуму у њиховом комшилуку.
– Јавна је тајна да су сви људи који су били радно ангажовани на радовима преминули веома брзо после завршетка радова на врху Пљачковице. Највероватније је неинформисаност и недостатак опреме ове људе одвео директно у смрт – каже Василев.
– Хитно треба измерити радиоактивности воде у појасу испод Пљачковице, изградити водовод за око 2.000 домаћинстава који живе у подножју Пљачковице и засути врх брда минералом зеолит – наводи Василев. – Надајмо се да Пљачковица неће због своје несреће ускоро плакати за људима, које осиромашени уранијум полако, али сигурно убија.
Опасни бунари
„Једна од највећих потреба грађана који живе у подножју брда Пљачковица јесте обезбеђивање воде из градског водовода. Градски водовод у насељима у подножју Пљачковице је стар и веома слабог капацитета тако да већим делом године становници са овог подручја користе бунарску и изворску воду у близини контаминираног подручја. Сами бунари су удаљени око 1.000 метара ваздушном линијом од центра контаминације осиромашеним уранијумом“, каже Василев.
Љубитељи природе га добро познају: Раде Василев, председник НВО „Зелена мрежа Пчињског округа“, човек који је целим бићем посвећен природи и који је наш округ прокрстарио и уздуж у попреко, каже да у седам општина југа Србије зна сваки пут, сокак, шуму, ливаду, сваки извор… сваког загађивача посебно.
Proizvodnja električne struje eksploatacijom sunčeve energije u snažnom je porastu od 2010. kada je iznosila 93 gigavat-časova, da bi u 2014. dostigla 782 gigavat-časova, pokazuju podaci švajcarske ekološke organizacije Alijans-environment.
Zelena mreza Pčinjskog okruga 